У свету и велику Суботу литургију је служио јереј Владимир Станимировић а јереј Арсеније Арсенијевић је беседио (снимак).
Велика Субота је дан када Христос сишавши у ад проповеда јеванђеље свима који су заробљени смрћу. На дан Васкрсења ад је разорен и опустошен а смрт је уништена и уместо смрти постоји само вечни живот.
Ова света и велика Субота је једина Субота за коју је наложен пост.

 

Стих: Узалуд чуваш гроб, стражо! Јер не може рака задржати Саможивот.

У свету и Велику Суботу празнујемо боготелесно погребење Господа Бога и  Спаса нашега Исуса Христа, и његов силазак у Ад. Тиме је род наш позван из  трулежи прешао ка вечном животу. Јер све дане у години превазилази Света  Четрдесетница; а у њој опет, ова Света и Велика Седмица највећа је; и у  Великој Седмици опет највећа је ова Велика и Света Субота. А назива се  Велика Седмица, не као да су дужи ови дани, или сати, него што су велика и  надприродна чудеса, и изузетна дела Спаса нашега која су се у њој десила, а  нарочито данас. Јер као у првом стварању света, свако дело учинивши Бог, и  на крају најважније, у шести дан саздавши човека, у седми почину од свих  дела својих, и освети га, назвавши га Субота, јер оно значи одмор. Тако и у  уређењу духовног света све изврсно учинивши, и у шести дан опет  васпоставивши, иструлелог човека и обновивши га живоносним Крстом и  смрћу, у садашњи опет седми дан упокоји, савршеним одмором од дела,  уснувши животоприродним и спасоносним сном. Јер силази Реч Божија с  телом у гроб, а силази и у Ад нетљеном и божанском својом душом, која се  смрћу раздвојила од тела, коју је и предао у руке Оцу, Коме је и своју Крв  принео, иако Он није тражио, а која је постала наше избављење. Јер није  Господња душа била задржана у Аду, као душе других светаца. Јер како?  Ништа она није имала на себи од прародитељске клетве, као они. Но ни крв  није узео непријатељ наш ђаво, иако је нас држао, којом смо били купљени.  Јер како друкчије, до само од Бога? Но и Бога његов разбојник ђаво хтео је да  узме. Ипак телесно, уселио се у гроб Господ наш Исус Христос, и с  божанством које је било тесно сједињено с телом. А беше с Разбојником и у  Рају, и у Аду беше, као што је речено, са обоженом својом душом. А  надприродно беше са Оцем, и Духом, седећи с Њима, као Бог неограничен, а  беше свуда, јер нимало Божанство у гробу не страдаше, као ни на Крсту. И  тљеније дакле тело Господње претрпе, то јест разрешење душе од тела; а  трулежност, то јест распадање тела и удова, потпуног губљења - никако. Но  Јосиф скинувши дакле, свето тело Господње, у гроб нови сахрањује, јер беше  близу у врту, и камен врло велики на улазу гроба положи. А Јудејци по Петку,  приступивши говоре Пилату: Господине, сетисмо се, да ова варалица рече, док још беше жив, после три дана устаћу. Сматрамо да би  било добро да твоја власт нареди војницима да утврде гроб. Одговори  Пилат: Ако је дакле варалица, што се бринете за његове речи? Док беше жив,  као да сведочаху да је умро. А кад је рекао: Устаћу! Нису ли од позивања на  Јону то закључили? А јамачно, ако се утврди гроб неће бити украден. О, како  безумници све што сами чињаху, против себе чињаху не разумевајући! А по  заповести Пилата, сами са својим војницима утврдише гроб и јако  запечатише, да не би Васкрсење Христово било порицано, да је била туђа  стража и печати. Но Ад од сада се грчи и безумствује, осећајући огромну  силу, поврати дакле Христа, тврди и крајеугаони камен, кога је на кратко био  прогутао. И све које је од века имао у утроби, учинивши их храном.  Неизрецивим снисхођењем твојим, Христе Боже наш, помилуј нас, амин.