Стихови о Јосифу прекрасном:

Целомудрени Јосиф, показа се као праведни помоћник; И житодавац, о добара хрпо!

Други стихови о сасушеној смокви:

Синагогу Јеврејску, преко смокве, Христос

Показујући као безплодну духовно,

Клетвом осуши; бежимо од њених страсти.

У свети и Велики Понедељак вршимо спомен блаженог Јосифа прекрасног, и осушене смокве; будући да отуда узимају почетак света страдања Господа нашега Исуса Христа, јер се Јосиф узима као Његов праобраз. Овај, дакле, беше последњи син Патријарха Јакова, којега му роди Рахиља, а којем позавидеше браћа његова због неких виђења у сну. Најпре га скриваху у ископаној рупи; а затим би украден од оца којега деца његова преварише крвавом хаљином, као да су га звери изеле. А он би продат Исмаилћанима за тридесет сребрника, који га опет продају Петерфију, старешини евнуха цара египатског фараона. А када госпођа његова (супруга Петерфијева) насрну на целомудреност младића, овај не хотећи да учини безакоње, оставивши ризу побеже, она га облага господару његовом, те он допаде горких окова и тамнице. Такође после тумачења снова би изведен (из тамнице) и показан цару, и од њега би постављен за управника целе земље Египатске. И опет помоћу раздавања пшенице би показан браћи својој, и проживевши добро у животу своме, умре у Египту, при свим својим добрима познат је као велики у целомудрености својој.И он је праобраз Христа, јер и Христу једноплемени Јевреји позавидеше, и би продат од ученика за тридесет сребрника, и затворен (сахрањен) у мрачни и тамни гроб, и отуда по својој моћи васкрснувши, царује над Египтом, спремним на сваки грех, и до краја га побеђује, и влада над целим светом, и човекољубиво нас искупљује тајанственим раздавањем пшенице, јер сам себе давши за нас, храни нас небеским Хлебом, својим живоносним Телом. Због тога дакле сада добија назив прекрасни Јосиф. А овде и о сасушеној смокви вршимо спомен. пошто божански Еванђелисти, то јест Матеј и Мaрко, по историји о Царевима, наводе: А ујутро кад изађе (Исус) из Витаније, огладне. А други: враћајући се ујутро у град, говори, огладне, и видевши смокву која имађаше само лишће, јер не беше време смоквама, дође к њој, и пошто не нађе на њој плода, рече: Да не буде више на теби плода до века; и усахну одмах смоква. Смоква је дакле, Јeврејска зборница, на којој Спаситељ не нашавши одговарајућег плода већ само сенку закона, и то је узео од њих, учинивши је потпуно непотребном. А ако неко каже: зашто је бездушно дрво постало суво, примивши клетву не сагрешивши? нека научи да Јевреји гледајући Христа који увек свима добро чињаше, и никоме не учинивши ништа нажао, говораху, да има моћ да чини само добро, а не и да чини зло. А човекољубиви овај Владика, не хтеде ово показати на људима, да би дакле, уверио неблагородне људе, да има довољно моћи и за казну, а да као добар то не жели, него на бездушној и неосетљивој природи казну остварује. А уједно с тим је и нека неизрецива реч, која нам је дошла од премудрих стараца. Као што говори Исидор Полусиот: да је ово било дрво преступа, чије су и лишће употребили преступници (Адам и Ева) као покривало. Зато је од Христа и проклето човекољубиво, будући да тада није пострадало, да више не доноси плода који би послужио греху. А као грех смокве показује се у сличности: јер има особину да ствара сласт својствену греху, која потом мучи и огорчује савест. Ипак по Оцима, повест о смокви овде је постављена ради умилења, а о Јосифу јер он носи праобраз Христа. А смоква је свака душа, која је без сваког духовног плода. На њој ујутру, после овог садашњег живота, не нашавши Господ покоја у њој, осушује је клетвом, и шаље у вечни огањ. И стоји као неки стуб сасушен, плашећи оне који не доносе прикладан плод врлина. Молитвама Прекрасног Јосифа, Христе Боже, помилуј нас.