20170402.jpg

 

Нема Васкрсења без распећа, нема спасења осим Крстом,  „Јер ко хоће живот свој да сачува, изгубиће га, а ако ко изгуби живот свој мене ради наћи ће га“.

 Литургију је служио јереј владимир Станимировић.

 

Пета недеља поста која је посвећена преподобној Марији Египћанки, требало би  да буде недеља остварења нашег труда и подвига.

Предходне недеље света Црква указала нам је на св. Јована Лествичника као на образац покајања и врлине, а последње седмице свете четрдестнице Црква истиче живот и подвиг преподобне Марије Египћанке као пример савршеног покајања и испуњења трудова.

Са празником уласка Христовог у Јерусалим, завршава се четрдесетница и наступа Страсна седмица која има посебно место и посебни значај у Цркви и у историји спасења.

Дакле време које нам је дато за труд у покајању и врлини се испуњује, стога би и наши напори у току долазеће седмице требало да постигну пуноту. То је време када плодови нашег подвига бивају препознатљиви. То је време када наше покајање узраста, достиже меру, која сасвим испуњује наше биће.

Да бисмо спремно дочекали недељу страдања Христовог, у којој Судија беше суђен и осуђен од рода људског, а не само од Израиља, у којој Син Божији беше попљуван и бијен од синова људских, те  да бисмо могли са својим Крстом узаћи на Голготу и сараспети се уз Христа, поругу Његову на себи носећи. Ове седмице морамо проводити у покајању које рађа смирење без којега се на Крст не узлази.