ukras

 Архитектура храма

 

Средином и током друге половине 19. века, упоредо са ослобађањем земље од Турака, растао је број школованих људи, као и број стручних истраживања српског средњевековног наслеђа. Историје, народних обичаја, архитектуре, живописа и рукописа.

То се одражавало и на архитектуру, нарочито сакралну. Све мање су грађене цркве какве су Срби били присиљени да граде на просторима којима се управљало из Беча, а све више их је грађено по угледу на српске средњевековне цркве.

Примери за то су београдска саборна црква, Светог арханђела Михајла, из 1845 и београдска славска црква, Светог вазнесења Господњег, која је подигнута 1863. Саборна црква нема куполу, а звоник је у уској, високој кули над улазом у храм, са шиљатим кровом у облику луковице. Вазнесењска црква има пет купола, а звоник је засебна грађевина у непосредној близини храма.

 

У првој, од три велике епохе српског средњевековног црквеног градитељства, Рашкој школи, нису грађене петокуполне цркве.

Св. краљ Стефан Урош Други Милутин Немањић, који је саградио или обновио преко четрдесет цркава и по коме се зове друга епоха, подигао је (1313-1318) прву петокуполну цркву, цркву Св Ђорђа, у селу Старо Нагоричане (у Старој Србији, данашња БЈР Македонија).

У трећој епохи, Моравској школи, Св. кнез Лазар Хребељановић је (1377-1381) подигао своју гробну цркву у манастиру Раваници, посветивши је Светом вазнесењу Христовом. Петокуполна је и друга гробна црква те владарске куће, књегиње Милице, црква посвећена Успењу пресвете Богородице у манастиру Љубостињи (1388-1405). Гробна црква њиховог сина, деспота Стефана Лазаревића Високог, посвећена Светој Тројици, подигнута (1407-1418) у манастиру Манасија, је такође петокуполна (са шестом куполом над припратом).

 

Са овом црковом београдска Васнесењска црква има сличности.

Има пет купола, које су уске и високе (особина купола у Моравској школи), а на тамбурима који носе саме куполе, се налазе високи прозори.

Осим пет купола, сличност је приметна и у спољном изгледу зидова. Фасаде су усправно разчлањене пиластрима, који су при врху повезани слепим луцима. Поља омеђена њима, у својим симетралама имају прозоре.

По том, фасаде цркве Свете Тројице су немалтерисане, виде се правилни тесаници камена од којих је сазидана, "на подобије" (по узору на) саборну цркву манастира Студенице, посвећену Пресветој Богородици (1183-1196). Вазнесењска црква у Београду је првобитно споља била само омалтерисана. У обнови 1967, фасада је опточена вештачким каменом, тако да споља изгледа као да је и она зидана правилним тесаницима камена.

Сличност са црквом манастира Мансије су и низови слепих аркадица у кровном венцу. И они се налазе у манстиру Студеници, на поменутој, гробној цркви великог жупана Стефана Немање, потоњег Светог Симеона, оснивача свете лозе Немањића.

Vaznesenjska crkvaСлика 1.

 

На тамбуру сваке куполе је по осам уских, високих, лучно завршених прозора. На северној и јужној фасади се налази по пет таквих, великих прозора у дрвеним оквирима (сл. 2). На источној су три, по један на свакој апсиди олтарског простора. (сл. 3). На западној фасади су два велика и у средини, а над улазом, један мали, округао прозор (сл. 4). На том месту се у многим црквама Моравске школе налази камена розета, израђена од једног комада камена, коју сачињавају богати, рељефни орнаментални преплети. Овај прозор на Вазнесењској цркви је скромно изведен: застакљен је, са дрвеним, прстенастим оквиром. Својим присуством на том месту, он подсећа на сјајну духовну и матерјалну културу Срба у средњем веку. Испод њега је главни улаз у цркву, на чијим бочним зидовима је по један узани, висок прозор, дуж кога се нижу стаклени окулуси у више боја (сл. 5).

 

Vaznesenjska crkva
Слика 2.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 3.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 4.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 5.
 

На цркви се налазе четвора врата. На северном зиду су обична, правоугаона, метална врата, кроз која се из северне певнице може, преко четири, ка истоку окренута степеника изаћи у двориште (сл. 6). На средини истог, северног зида се налазе и једна велика, правоугаона, двокрилна, дрвена врата, са неколико камених степеника, над којима је полуккружни дрвени забат (сл. 7). И врата и забат су уоквирени каменим профилом квадратног пресека, начињеним од ружичастог камена Од таквог камена је и водоравна греда надвратника, као и степенице западних, северних и јужних врата. Врата са каменим оквиром су у равни зида. Опточена су зиданим испустом, који израња из равни фасаде. Чине га два пиластра, по један са леве и десне стране врата, који су изнад њих спојени луком. Над њим је плитак кровић на две воде, покривен бакарним лимом, на чијем врху се налази метални, позлаћени крст. Иста таква врата се налазе и на јужном зиду (сл. 8). Ова двоја, северна и јужна врата се са средишњом, великом куполом налазе на истој линији, која попречује цркву по средини.

 

Vaznesenjska crkva
Слика 6.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 7.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 8.
 

На западном зиду се налази главни улаз у цркву. И он израња из фасаде, али је дубљи и шири, пространији од предходна два (сл. 9). У његовој основи је правоугаоник и просторно чини један травеј. Такође је надкривен двоводим кровом, покривеним бакарним лимом, са металним, позлаћеним крстом на врху. И на њему се, одмах испод линије крова, протеже низ слепих аркадица. Све три његове фасаде су истог стилског изгледа као јужна и северна фасада храма. Сваку од фасада улаза чине два бочна пиластра, спојена на врху слепим луком. У упуштеном пољу које они омеђују, на северној и јужној фасади, се налази по један узак и висок прозор. На западној фасади су велика, дрвена, двокрилна врата. У њиховом, лучном забату је икона Христа Спаситеља, урађена у мозаику, опточена лучном, дрвеном витицом. Улаз је са све три стране обухваћен са пет степеника од ружичастог камена, којима се долази до самих главних врата цркве.

 

Vaznesenjska crkva
Слика 9.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 10.
 

Првобитни улаз се разликовао од садашњег. Био је истог облика и величине, али је то у ствари била отворена надстрешница, двоводи кров, који је израњао из западне фасаде цркве, а предњим делом је био ослоњен на два стубца (сл. 10). Та конструкција је касније само допуњена. Северна и јужна страна су затворене зидом са прозором, а западна је испуњена великим улазним вратима.

 

Главни део храма има основу у облику правоугаоника. На западу почиње истуреним, малочас описаним улазом, а на истоку се завршава олтарским простором, који чине три полукружне апсиде. Цела црква је при тлу опточена каменим соклом, дуж чијег врха тече камена трака, пресека торуса.

На сваком од четири угла правоугаоника почива по једна полукула, квадратне основе. Оне приметно, али не много израњају из масе брода цркве. На њима почивају четири мање куполе, а на средини двоводог крова (покривеног бакарним лимом) који се подужно пружа над храмом, је смештена главна, велика купола (сл. 11).

 

Vaznesenjska crkva

Слика 11.

 

Ове четири полукуле, заједно са испустима северних и јужних врата, чине просторну разиграност фасада храма, чиме је избегнута неизражајност једнобродне грађевине. Та разиграност фасада је сврх свега крунисана петокуполним кровом (сл. 12).

 

Vaznesenjska crkva

Слика 12.

 

Идући од запада ка истоку, из улазног простора се улази у припрату кроз двокрилна дрвена врата са стаклима, над којима је лучни, дрвени забат (сл. 13).

 

Vaznesenjska crkva

Слика 13.

 

Припрату чине три травеја. Средњи је повезан са наосом кроз три велика, лучо завршена пролаза, који су међусобно раздвојени са два масивна ступца (сл. 14). У северном травеју се налазе степенице (сл.15), које воде на спрат припрате, где се налази хор. У раном хришћансту се на том месту налазила катихумена, где су за време службе, само у првом делу литургије, стајали "оглашени" (они који су се припремали за крштење). Тај, спратни део припрате је са леђа омеђен западним зидом храма. Са предње стране, према наосу и даље, ка олтару, је велики лучни отвор, у чијем дну је зидана ограда (сл.16) У приземљу, у јужном травеју припрате је просторија у којој верници пале свеће (сл.17). Над северним и јужним делом припрате се налале две западне куполе, на тромпама.

 

Vaznesenjska crkva
Слика 14.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 15.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 16.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 17.
 

Наос је једнобродан.

Чини га низ од четири травеја. Међусобно су разчлањени паровима (по један на северном и јужном зиду), масивних пиластара, који су међусоно спојени масивним луцима, на којима почивају сводови. Сами врхови лукова додирују површину свода, док се њихови нижи делови настављају у вис усправним зидовима до споја са сводом (сл. 18). Први и последењи пар пиластара са луцима су тростепени, а средња два су двостепени (сл.19 и 20).

 

Vaznesenjska crkva
Слика 18.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 19.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 20.
 

Сводови сва четири травеја су основом правоугаони, а просторно су у облику растегнуте (север–југ) и врло благо, у кров, удубљене полусвере. У средишту другог по реду је осмоугаони отвор, из кога извире у висину тамбур главне куполе. Западна и источна ивица осмоугаоника се наслањају на други и трећи попречни лук свода, тако да нема ни пандатифа ни тромпи (сл. 21).

Vaznesenjska crkva

Слика 21.

 

Четврти, источни травеј се налази пред самим иконостасом. Његов под је за један степеник виши од пода предходна три травеја, а на северу и југу се наставља у певнице. Стога се четврти травеј наоса може сматрати и трансептом, иако основа цркве није у облику развијеног крста.

Ка певницама је потпуно отворен. Ширина тих пролаза одговара дужини четвртог травеја, а високо горе су завршени луцима. Над луцима се дижу слепи зидови све до саме таванице (сл. 22).

Певнице такође имају правоугаону основу и над њима се дижу две мање, источне куполе на тромпама (сл.23). Обе имају узак и висок прозор на фасадном зиду. Њихов под је за један степеник виши од пода четвртог травеја наоса (сл.24).

 

Vaznesenjska crkva
Слика 22.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 23.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 24.
 

Кроз западни зид северне певнице води уско степениште до проповедаонице, која се налази у северноисточном углу трећег травеја наоса, уздигнута на висину изнад верника у наосу (сл. 25). Проповедаониоца има лучну, тространу, зидану ограду и надкриљена је одговарајућим балдахином у облику шкољке, на чијм врху је крст (сл. 26).

 

Vaznesenjska crkva
Слика 25.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 26.
 

Камени под припрате и прва три травеја наоса је у једној равни. Под четвртог травеја је виши за један степеник. На средини тог степеника је пространи, округли, тростепени амвон (сл. 27).

 

Vaznesenjska crkva

Слика 27.

 

Олтарски простор чине три полукружне апсиде (сл. 28).

Vaznesenjska crkva

Слика 28.

 

Средња, велика апсида, је исте ширине као наос, према коме је окренута високим, лучно завршеним отвором. У њему је смештен иконостас (сл. 29) .

 

Vaznesenjska crkva

Слика 29.

Споља, средња апсида висином досеже скоро до самог крова цркве. Изнутра има полукалотни свод. На истоку је узан, високи прозор, а испод њега је, у маси зида, полукружна ниша, такође са полукалотним завршетком (сл. 30 и 31).

 

Vaznesenjska crkva
Слика 30.
 
 
Vaznesenjska crkva
Слика 31.
 

Остале две апсиде су уже и ниже од средње. Северна (проскомидија) и јужна (ђаконикон) су, лучно завршеним пролазима повезане са великом, средњом апсидом (сл. 32). И оне су споља полукружне. Чине их по два сливена травеја. Први има квадратну основу и свод у облику плитке калоте, која се преко малих пандантифа слива на спојеве зидова. На њега се наставља источни травеј. Његову основу чини полукруг, који одговара полукружном фасадном зиду, са прозором (сл. 33).

Vaznesenjska crkva
Слика 32.
 
Vaznesenjska crkva
Слика 33.
 

Нижи појас зидова наоса је опточен дрвеним плочама, до висине од преко два метра (сл. 34). Правоугаоне дрвене плоче теку у два низа. У горњем низу свака плоча је украшена, у правоугаоник сложеним низом, геометријски врло стилизованих биљних украса, изведених у позлаћеном дрвеном рељефу. Такав украс се праволинијски пружа и дуж горње ивице дрветом покривеног појаса.

 

Vaznesenjska crkva

Слика 34.

 

Низ плитких, дрвених седишта са ослонцима за руке је причврћен уз доњи појас дрвених облога зидова. На њима се верници ослабљеног тела повремено одмарају у току службе.

 

Исповедаоница се налази у југозападном углу наоса. То је потпуно затворени простор правоугаоне основе, са вратима. Приљубљена је уз јужни зид и облика је кућице са лименим кровом на четири воде и крстом на врху. Њена спољашњост је покривена истоветном украшеном дрвенаријом, каква краси и доње површине зидова (сл. 35).

 

Vaznesenjska crkva

Слика 35.

 

ukras

У наосу Вазнесењске цркве се налази и богосужбени (црквени) намештај.

 

По уласку у цркву, верници најпре прилазе целивајућој икони (сл. 36). Она се налази у средишту наоса и почива на горњој, косој површини комада намештаја, који је у облику усправног квадра у слбодном простору. То постоље иконе је начињено од пуног дрвета. На његовој предњој и бочним странама су рељефни украси у облику биљних мотива, смештених у правоугаона поља и распоређени у два појаса. Између њих, као и на дну и на врху, налазе се кордонски венци украшени геометријским мотивима.

 

Vaznesenjska crkva

Слика 36.

 

Са унутрашње стране јужних врата је уграђено дрвено постоље са косом горњом површином, на којој је икона (сл. 37). Испуњава целу ширину нише. Све је израђено од пуног дрвета, са рељефним украсима. Његов предњи део чине троја врата. Свака од њих су украшена правоугаоним пољем у коме су, један над другим, три венца са крстом. На косој површини, са обе стране иконе су правоугаона поља са мотивом спиралног биљног преплетаја.

Vaznesenjska crkva

Слика 37.

Испред следећег пиластра јужног зида се налази трон, у коме је икона Богородице Млекопитателнице (сл. 38). Покрива целу ширину пиластра, а висином се протеже од пода до изнад венца дрвене зидне облоге. То је масивна конструкција од пуног дрвета, богато украшена дуборезом. Широки чеони део, као и уски бокови и стубови, су опточени рељфним украсима у облику биљних мотива.

Трон је обликован помоћу архитектонских елемената. При поду је профилисани сокл. Из њега израста "фасада", коју чине три поља, истурена у простор, од којих је средње шире и нешто истуреније. На томе почивају два стуба са капителима, по један са сваке стране саме иконе. Они носе архитравну греду, профилисане горње ивице. На њој су два, симетрична, веома развијена биљна мотива, у пуној пластици. На њиховом споју стоји крст.

 

Vaznesenjska crkva

Слика 38.

 

Даље ка истоку, уз јужни зид се налази трон иконе свете Петке (сл. 39). Лицем је окренут истоку, као и олтарска преграда. Направњен је од пуног дрвета, а његове површине су покривене богатим рељефним украсима.

И он је обликован помоћу архитектонских елемената и чини један мали, засебан травеј, због чега изгледа као капела (додатна црквица у оквиру самог храма). У основи је високи квадар на чијој горњој површини је положена икона. Леђни део се наставља у вис, у виду усправне плоче, на чијем лицу је плитка, правоугаона, лучно завршена ниша у којој је икона Свете Петке. На угловима предње стране су уска, висока постоља, квадратне основе, на којима почивају два стуба са капителима. Они заједно са леђном плочом носе кубе са крстом на врху, које надкрива цео трон. Основа полулпотастог кубета, као и целог трона је квадратна. Три ивице те основе, оне над чеоним и бочним отворима целе "грађевине", су полукружни врхови лучних забата тих отвора.

 

Vaznesenjska crkva

Слика 39.

 

Следећи је Владичански трон, који носи три велике иконе (сл.39). Протеже се од северноисточног угла трона Свете Петке до западног бока масивног пиластра јужног зида, четвртог у низу. Просторно гледано, облика је велике плоче, зидне равни, која гледа ка северу. Његово лице је готово истоветно као и олтарска преграда, иконостас саме цркве. Цео стоји на иостуреној подној плочи, облика степеника, чија лева трећина почива на уздигнутом поду четвртог травеја наоса, а две десне трећине стоје на једном још истуренијем степенику, који је на поду трећег травеја. Висином мало надмашује трон иконе Свете Петке.

Овај трон је такође обликован архитектонским чиниоцима. Његова фасада је водоравно и усправно расчлањена у три појаса. Као и код главног иконостаса и овде су при дну парапетне плоче. На њима су уграђена три епископска седишта, са предњим ногама и ослонцима за руке. Срењи појас чини низ од четири пиластра у облику стуба, који готово потпуно израњају из површине зида у простор. Стоје на профилисаним основама, чији се ослонци спуштају до пода, а на врху се завршавају плитким, профилисаним капителима. У три поља између пиластара су смештене саме иконе, у усправним, лучно завршеним правоугаоницима. Уоквирене су двоструким, профилисаним, оквиром одговарајућег облика. Испод њих је водоравни венац рељефних биљних мотива, који су и у пољима над њима, с тим што се у левом и десном пољу налази и мотив грба. На врху је наглашено профилисани веначни појас, такође покривен плиткорељефним, биљним украсима. Средњи део кровног венца чини издигнута, надкривена полукружна ниша, у којој се налази грб Србске патријаршије, обгрљен са две лиснате гранчице, такође изведени у плитком рељефу. Сви рељефни украси су позлаћени.

 

Изображење Христовог гроба је веома велики комад црквеног намештаја и по значају и по величини (сл. 40). Смештен је у североисточном делу трећег травеја наоса, у непосредној близини проповедаонице. На Велики петак и Велику суботу стоји у средишту храма. На њему се налазе плаштаница (везена, или осликана тканина са представом Исуса Христа по скидању са крста), Јеванђеље и крст.

Цео Гроб је направљен од пуног дрвета. Његова површина је сва украшена дуборезом. Осим геометијских, највећи део површине заузимају густо преплетени биљни и мотиви паунова, који су у хришћанској иконографији знамење раја.

 

Vaznesenjska crkva

Слика 40.

Чине га три целине. На поду је велики, квадарасти, затворени, порпечно постављени сандук. Са предњих углова се уздижу два стуба са капителима, а са леђне стране три. На њима почива надстрешница са три забата.

Чеони је облика неправилног полукруга, заталасане лучне ивице. Његова висина заузима половину укупне висине овог богослужбеног комада намештаја. У тежишту великог забата се налази полукалотна ниша, наднета над отвореним, празним, средњим делом Гроба. На његовој површини су четири иконе, а још две су на самим угловима, у засебним, усправним оквирима. Ту су још два округла медаљона од светлијег дрвета, украшена дуборезом,. По један такав медаљон се налази и на бочним забатима, који имају исту силуету као чеони, али су неупоредиво мањи од њега. На сва три збата је дрвени крст са тролисним завршецима кракова.

 

Налоњи, који стоје у северној и јужној певници су у облику осмостране куле, са ширим, стрмим кровом на четири воде и крстом на врху (сл. 41). На дну сваке стране крова су поличице које држе, на кров наслоњене отворене књиге, из којих се чита у току службе. Оба налоња су направљна од пуног дрвета. На поду је профилисани двостепени сокл. Свака од осам страна налоња је украшена усправним низом од шест розета, које су испуњене мотивом Андрејевог крста. Розете су издубљене у пуној пластици.

 

Vaznesenjska crkva

Слика 41.

Пред самим олтаром, лево и десно од Царских двери су два комада намештаја, који служе као постоља за иконе: Пресвете Богородице са леве и Исуса Христа са десне стране (сл. 42).

Као и постоље целивајуће иконе и ова постоља су у облику усправног квадра, кутије, висине до појаса људског стаса. Задњим делом се ослањају на степеник олтарског простора, а предњим на две ножице. На врху је коси налоњ, на коме је икона. Са предње стране су двоја вратанца, једна над другим.

Начињена су од пуног дрвета, а њихова спољашњост је украшена плитким дуборезом. На месту где би на згради били сокл и кровни венац, овде су низови геометријских мотива. Предњи углови су у облику пиластара квадратне основе, са канелурама, завршени дуборезном орнаментима, који су на местима капитела. Предња и обе бочне стране су покривене, у два спрата, уоквиреним правоугаоним пољима, испуњеним богатим биљним орнаментима, са крстом.

 

Vaznesenjska crkva

Слика 42.

У самом олтару, иза иконостаса се налазе још два комада богослужбеног намештаја (сл. 43).

 

Vaznesenjska crkva

Слика 43.

Најважнији, од свег намештаја у цркви је Часна трпеза. Према Црквеном учењу, символизује трпезу за којом је обављена Тајна вечера, али и Часни крст Христовог Распећа, Његову смрт и гроб, Васкрсење и Престо на који је сео поред Бога Оца, као и Небески олтар око којег анђелске силе служе Небеску Литургију. Овде је то правоугаони сто на четири ноге, на коме су богослужбене тканине и сасуди, Јеванђеље, Часни крст и свећњаци.

Горње место, то јест епископско седиште, је овде стилска, тапацирана столица са наслоном и ослонцима за руке. Начињена је од дрвета, које је позлаћено. Налази се источно од Часне трпезе и символише престо Божији. У окриљу је лучне нише у зиду, одмах испод прозора велике олтарске апсиде. Почива на мањем, кружном, двостепеном амвону, који изгледа исто као велики, тростепени амвон пред иконостасом.

 

ukras