ХРАМ СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ

У БЕОГРАДУ ОРГАНИЗУЈЕ

ДУХОВНЕ ВЕЧЕРИ

 УТОРАК 28. 05.2019. У 18.00 ЧАСОВА

 

Ава Јустин Ћелиски као писац житија светих

протојереј-ставрофор др Раша Поповић проф. ПБФ

Александар Аздејковић

Ђакон Александар Аздејковић аутор књиге "Страдање Раковичке парохије" је у склопу Духовних вечери у сали Вазнесењске цркве у Београду одржао предавање на тему "Страдње Српске цркве уз Београду 1944-1945 године" (.).

Недеља Раслабљеног

Недеља Раслабљеног, четврта недеља после Васкрса-Пасхе, посвећена чудесном исцељењу раслабљеног болесника, који је тридесет осам година боловао (Јован 5, 1-14). У канону ове недеље Црква слави Васкрсење Христово, Свете жене мироносице, Арханђела Михаила, који је заталасавао воду једном годишње (Јован 5, 4) и раслабљеног. Успомена на чудо у Силоамској бањи, код Овчијих врата у Јерусалиму, ове недеље славила се још у 9. веку, а данас се успомена слави у недељу, понедељак и уторак четврте седмице после Пасхе.

Божанствену литургију је служио отац Милојко Милијанчевић уз саслужење, оца Нове Гојића и тројице ђакона (послушај).

Андреј Јефтић

У овај уторак 14. маја ове године на традиционалним Духовним вечерима у Вазнесенској Цркви нас је окупио доцент др. Андреј Јефтић, професор на Православноми Богословском факултету Универзитета у Београду, одржавши феноменално предавање на тему „Свети Јован Златоусти- Велики отац Цркве“ (послушај).

прота Весин

У храму Светог Вазнесења Господњег у Београду у петак 10. маја протојереј-ставрофор др. Милош Весин, парох јужночикашки и ленсиншки, је одржао предавање на тему „САВРЕМЕНИ ЧОВЕК И ВАСКРСЕЊЕ“ (послушај).

ХРАМ СВЕТОГ ВАЗНЕСЕЊА ГОСПОДЊЕГ У
БЕОГРАДУ ОРГАНИЗУЈЕ
ДУХОВНЕ ВЕЧЕРИ


УТОРАК 14. 05. 2019. у 18.00h


Свети Јован Златоусти -
Велики отац Цркве

др. Андреј Јефтић
професор са Православног
Богословског факултета

 

Мироносице

Недеља Мироносица je посвећена женама мироносицама, првим сведоцима Христовог Васкрсења, а такође и Јосифу Ариматејском, једном од тајних Христових ученика као и Никодиму, који је тајно долазио Христу и слушао његову науку. Обојица су извршила погреб Христов. Поред Марије из Магдале, остале мироносице које су у први дан недеље дошле на гроб да помажу Христа, биле су: Саломија, кћи Јосифа Обручника, а супруга Зеведејева, мајка Апостола Јована Богослова и Јакова и Марија, мати Јакова Малога и Јосије (Мк 15,40). Апостол Лука спомиње још и Јовану (Лк 24,10).

Ове године се у недељу миросонсоица пало и прослављање Светог Василија Острошког великог засштитника рода Спрског. Литургијско сабрање у ову недељу је предводио протојереј Драган радовановић уз саслужење четворице свестеника и тројице ђакона. Беседио је отац Драган, а литургији су присуствовали припадници Војске Србије.

На Крају Свете Литургије пререзан је славски колач у славу и част Жена Мироносица које су заштитнице наших сестара које помажу при нашем храму (послушај).

Милош Весин плакат

Ђурђевдан

У време када Римским царством владаше безбожни цар Диоклецијан, настало је страшно мучење и прогон Христових следбеника. Свети Георгије родом беше из Кападокије и још од малена би одгајен и васпитан веома побожно. Родитељи су му били угледни и благочестиви људи. Отац му је мученички пострадао за Христа, а мајка његова после тога преселила се с њиму своју родну Палестину. Израстао је Георгије у лепог и храброг младића, те због тога би узет да служи у војсци поменутог цара Диоклецијана. У својој двадесетој години добио је висок чин трибуна (у рангу данашњег пуковника), али због показане храбрости у биткама, цар га произведе у војводу. Но, пошто је био хришћанин, он се супротстави цару и његовом наређењу да се сви хришћани муче и свирепо убијају. Раздели он сву своју имовину и пође за својом вером и истином. Цар се јако разгневи због тога, и нареди да га баце у тамницу, те да га свирепо муче да би се предомислио. Али све те муке не утицаше на младог Георгија, већ напротив, оне још више ојачаше веру у њему, те он још више узнесе хвалу и благодарност Богу. Страшне су биле његове муке, али његова вера би толико јака да, иако кидан на парчад и као трска ломљен, он издржа све , је знао је да је Господ са њим, јер посла анђела у виду младића који га охрабри речима: „Радуј се“! Видевши тај призор, војници се уплаше и одмах обавестише цара о свему, а он нареди да светог мученика Георгија баце баце у ров пун креча и да га затрпаног држе три дана. Али ни то не могаше наудити светитељу, што јако разгневи цара, те он смишљаше друге муке којима је наставио мучити Георгија, али све беше узалуд, јер беше воља Божија да увенча светог Георгија венцем вечне славе

Погубише младог Георгија заједно са царицом Александром, која и сама прими Христову веру, 23. априла 303. године.

Литургију у нашем храму на празник Светок Великомученика Георгија служио је старешина храма Јереј Арсеније Арсенијевић уз саслужење протођакона Ненада Михајловића (послушај).

Томиндан

Томина недеља је прва недеља после Васкрса. Назива се још и Недеља Антипасхе, Бела недеља. Новом недељом се назива, јер почетак свих недеља почиње од ње, јер после Васкрса први пут понавља и као да обнавља велики празник Васкрсења. Посвећена је Светом апостолу Томи, и његовом неверству у Христово Васкрсење.

Светом Божанственом Литургијом, у Томину недељу, началствовао је јереј Арсеније Арсенијевић уз саслужење протојереја Нове Гојића и двојице ђакона. Беседио је отац Арсеније (послушај).